Похвала захвалности

Захвалност

У кавез улазих место дивље звери,
одслужих рок, урезах име на бараку
и живех на мору, рулет ме изневери,
ручах, ђаво га знао са ким све,  у фраку.
С висина  ледника гледах пола света,
Трипут тонух, распорен сам два пута;
од људи што ме заборавише град направих.
Тумарах степама што памте крик Хуна,
облачих што се поново враћа у моду,
сејах раж, покривах терпапиром гумна
и једино што не попих суву воду.
Црне зене конвоја у своје снове пустих,
хлеб прогонства до корица пождеран је.
Сем кукњаве све књигама мојим допустих,
пређох на шапат. Четрдесета ми је.
Шта да кажем о животу? Испостави се дугом.
Са патњом само осећам солидарност.
Али све док ми уста не запуше глином,
из њих ће се чути једино захвалност.

Јосиф Бродски